Najveća greška u analizi gestova/ponašanja leži u korišćenju popularnih naziva "govor tela" i "neverbalna komunikacija". Zapravo, problem ne predstavljaju nazivi sami po sebi već smer razmišljanja koji ovi nazivi najčešće podstiču - da je ponašanje jedan oblik govora/komunikacije ali
ponašanje u svojoj osnovi nije ni govor.
Nemojte me pogrešno shvatiti, jasno je da u nekim slučajevima zaista govorimo o gestovima koji šalju neku vrstu informacije i imaju za cilj komunikaciju (npr. specifična facijalna ekspresija, "OK"gest i sl.) ali
u najdubljoj bazi ponašanje nije komunikacija već adaptacija.
Osnovna funkcija gestova iliti promena ponašanja jeste da nas što bolje adaptira na nove situacije. Ako smo na primer uplašeni, emocija straha kroz specifičan set gestova adresira "okidač" straha kako bismo se što bolje izborili sa istim. Ovo je opet mehanizam koji se razvija i oblikuje stotinama hiljada godina unazad (i duže ako posmatramo još bazičnije skripte ponašanja).
Dakle, nije reč o tajnom govoru kojim osoba nesvesno želi nešto da nam saopšti već o setu gestova kojima osoba reaguje na neki "okidač" koji je na nju uticao. (više o bihejvioralnim okidačima)
Ako neko prekršta ruke, zauzme zatvoreniji položaj telom, uvuče vrat, obori pogled i sl. svi ovi gestovi imaju adaptivnu funkciju i razlog zašto se dešavaju. Pitanje je samo da li ćete je prepoznati.
Kada sagovornik dodirne nos u toku razgovora, površnija analiza sa aspekta govora tela može biti da sagovornik podsvesno saopštava da laže. Ovo predstavlja problem na više nivoa. Prvo, uzimate zdravo za gotovo ovakvo značenje, budući da nema nikakve jasnije osnove po kojim biste uspeli izdvojiti da je samo na osnovu toga reč o laganju, a pogotovo da osoba podsvesno želi to da saopšti.
Pravilniji i daleko pouzdaniji pristup jeste da:
Prvo prepoznate na šta sagovornik reaguje, šta je "okidač"
Zatim prepoznate sve druge gestove koji se javljaju istovremeno sa dodirom nosa
Kroz grupu (klaster) gestova jasnije određujete o kojoj skripti promene ponašanja je tačno reč i koje je njeno značenje (šta nam govori o nameri i stanju osobe)
Nekada deo reakcije može biti komunikacija specifične poruke. U strahu osoba može koristiti facijalnu ekspresiju straha čija je funkcija (bar koliko nam je za sad poznato) saopštavanje okolini da osoba oseća strah. Ali i u ovom slučaju, u osnovi i ove reakcije jeste adaptacija.
Iz ovog razloga koristimo termin višefaktorske analize ponašanja, kada govorimo o pouzdanoj proceni verbalnih i neverbalnih poruka.
Koje su prednosti višefaktorske analize?
Postoji 4 jasna koraka u analizi bilo kakve verbalne ili neverbalne promene ponašanja
Višefaktorsku kontrolu analize i zaključka proveravate preko 7 osnovnih tačaka kontrole
Sva pravila povezana su međusobno i nadovezuju se
Svaki alat/pravilo možete odmah testirati u vašoj praksi
Sećam se kada sam se pre 15-tak godina prvi put aktivnije usmerio na istraživanje tema govora tela i neverbalne komunikacije, bio sam istovremeno uzbuđen, oduševljen i isfrustriran. Oduševljen jer sam na sve počeo da gledam drugim očima, sve to je bilo odmah tu pored mene. Isfrustriran jer nekolicinu znanja i alata iz popularne literature ili nisam mogao da primenim u praksi, ili su mi jednostavno bili kontradiktorni/pogrešni.
Kroz dalju praksu prikupljao sam različite sadržaje na temu i usvajao samo ono što se pokazalo jasno u praksi. Ovo je zapravo i glavni savet koji dajem svima koji se upuštaju u analizu ponašanja:
Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo, bez obzira ko to rekao ili napisao i sve testirajte u praksi. Zadržite samo sadržaj čije ste rezultate proverili u praksi.
Za više detalja o našem pristupu analizi ponašanja i alatima koje smo mi razvili - pogledajte besplatnu prezentaciju ili naš sveukupni sadržaj na sajtu.
Do sledeće objave, budno pratite kako se vaši sagovornici adaptiraju. :)
Comentários